Kako smo nastali

Teror Turaka, 1804. godine dovodi do izbijanja Prvog srpskog ustanka. Ustanici se suočavaju sa nedostatkom oružja, municije i druge ubojne spreme. Zbog toga vođe ustanka, na čelu sa Karađorđem Petrovićem, kao svoj prioritetni zadatak postavljaju – organizovanje vojske i njeno snabdevanje oružjem. Već 1808. godine, U Arsenalu u Donjem gradu beogradske tvrđave sa uspehom su livena laka, mobilna oruđa autohtone konstrukcije, tzv. „Hajduk"-topovi.

Krajem 1832. godine završena je „Državna voena radionica" u kojoj je vršeno sklapanje oružja od delova proizvedenih manufakturno, sa podelom rada na bazi specijalizacije zanatlija, ubrzo zatim u Kragujevcu je izgrađen i „Arsenal za opravku ručnog oružja", a potom i barutni magacin, kovačnica i bravarnica. Čitav ovaj kompleks reorganizovan je 1847. godine u „Fabriku za voenu spremu".

Svestan specifičnog međunarodnog položaja Kneževine Srbije, Ilija Garašanin je 1848. obnovio ideju o samostalnoj izradi topova. Krajem 1849. godine je za potrebe Topolivnce u firmi Lašose (La Chausse, Belgia) naručena i prva parna mašina snage 15 kW. Turska i Austrija energično protestuju zbog rada Topolivnice, pa je „Popečiteljstvo vnutreni dela" 9/11. marta 1851. predložilo Kragujevac za sedište Topolivnice, a knez Aleksandar Karađorđević je 17/29. marta „Popečiteljstvu finansija" obrazložio razloge izbora ove lokacije. Sve instalacije Topolivnice do kraja istog meseca prenete su u Kragujevac.

Osvedočeni frankofili Konstantin Magazinović i Ilija Garašanin uspeli su da izdejstvuju saglasnost cara Napoleona III o angažmanu kontrolora privatne livnice iz Duea (Douai, France), Šarla Lubrija (Charles Loubry). Lubri je iz Pariza krenuo 24. decembra 1852/ 5. januara 1853, a u Beograd je stigao 16/28. januara 1853. godine. Četiri dana kasnije potpisao je ugovor o angažmanu za upravnika Topolivnice u izgradnji i odmah se uputio u Kragujevac.

Prvo uspešno livenje topova u kragujevačkoj Topolivnici izvedeno je 15./27.oktobra 1853. što se smatra datumom osnivanja Zastava oružja i uopšte začetkom industrijalizacije u Srbiji.